Portal hrvatskih poslovica

A kad nestane petka u godini.
Do sto godina ni kostiju ni mesa.
Ništa nije gore no kad se djevojci godine broje.
Pribila orla zla godina.
Svakog gosta tri dana dosta.
Svekrva se miloj snasi raduje: - Blago mene, evo snahe, evo odmjene! Snaha tiho progovara ispod marame: - Tako vrat ja ne slomila s ove konjine, redom ćemo u planinu svake godine.

Berzomu konju neje treba ostruge.
Čovjek se u muci, a konj u blatu poznaje.
Da grdne crkve! A bijesnih svetaca! Grdna mjesta za jagnjivo! Ustavite konje da se pusta Boga namolimo!
I muha konja pekne.
Konja mrtva potkovat’.
Konja za žveglju dati.
Konjske kovati po ledu potkovi.
Mator se konj ne uči igrati.
Nad sunce svitlosti, nad majku milosti, nad oca prijatelja, nad brata druga, nad konja putnika, nad psa čuvara, nad ženu bremena.
Pazi konja kao prijatelja, a jaši ga kao dušmanina.
Svaki Ciganin svog konja hvali.
Svekrva se miloj snasi raduje: - Blago mene, evo snahe, evo odmjene! Snaha tiho progovara ispod marame: - Tako vrat ja ne slomila s ove konjine, redom ćemo u planinu svake godine.
Što star dvori, sve konja mori.
Tko konja jaše, otvoreno mu je po groba; a tko ga trči, vas grob.
Tko konja jaše, srce mu trpi.
Ženu, pušku i konja može čoek pokazati, ali u naruč ne davati.

Svekrva se miloj snasi raduje: - Blago mene, evo snahe, evo odmjene! Snaha tiho progovara ispod marame: - Tako vrat ja ne slomila s ove konjine, redom ćemo u planinu svake godine.

Ako bio ranustaša, odohaša, domdonoša, bio majci živ; ako bio kasnustaša, neodhodaša, domdonoša, neprinoša, ne bio ti živ.
Ako bio torbonoša, bio majci živ, ako bio gočobija, ne bio njoj živ!
Ako živa budem, neću čekati ljeta bez đeteta.
Baba djedu brijeme, a djed babi veće.
Blago onom koji ima dobru ženu.
Bolje bi bilo da sam rodila kamen.
Bolje i najgora majka nego najbolja maćeha.
Bolje je biti i bez glave nego bez matere.
Ciganin izbio sina, da mu tikvu ne slomi.
Čekaj, đevojko, vremena, ne izgubi imena!
Česta djeca suhi grad.
Da se matere pita, nigdar ne bi rata bilo.
Domu se marva raduje.
Đe dvoje diše, treće se piše.
Đe se dvoje valjaju, trećemu se nadaju.
Jedna (kđi) kao nijedna, dvije ka ' i jedna, a tri misli ti.
Kakav otac, takav sin.
Komu sin, a komu pastorka.
Krv nije voda.
Krv nije voda.
Maćeha je i od cukra gorka.
Maćeha zla maćeha.
Majka ćerku kara, snaši prigovara.
Majka kćerku i bije i kara, te se opet s njome razgovara.
Malo djece, malo brige.
Mati, ako je najgora, opet je rada da joj kći bude dobra.
Milutinu po polutinu.
Mlade žene braću dijele.
Mladom zetu jaja peku, a starome suze teku.
Moja kuća moja sloboda.
Moja mati i njegova mati, dvije rođene žene.
Mornarska žena tada sada vesela.
Mučećega djeteta ni svoja majka ne razumije.
Mudra žena hišu svoju načina, a huda ju raščina.
Ne boli ga srce za njim, jer ih nije jedna mati rodila.
Ne zna još ćerka što je zavjet.
Nema brata dok ne rodi majka, niti ljeta bez Đurđeva danka.
Obilata majka, obilata šči.
Po ocu sin, a po materi kći, poznaje se.
Prestupnoga godišta bređijeh žena muževi se raduju.
Pristaloj curi udaja ne gibi, a sreća kakva bude.
Prva je sreća miran muž, a druga vrijedna sluga.
Prvu ženu bije muž, a druga muža.
Punica voli zeta nego sina.
Slatko je meso od ptice, ma ne onomu ki ima dice.
Spomeni se, snaho, da sam ja tebe luk.
Stidi se kao nova snaša (nevjesta).
Svak pita staru svekrvu, kakva joj je neša (neva, nevjesta), ali nitko, kako je neši.
Svaka kvočka svoju pilad voda.
Svaka ovca svoje janje hvali.
Svaka ptica svome jatu, svaka majka svome zlatu.
Svekrva ni od gnjile nije dobra, a nevjesta ni od gnjile ni od meda.
Svekrva se miloj snasi raduje: - Blago mene, evo snahe, evo odmjene! Snaha tiho progovara ispod marame: - Tako vrat ja ne slomila s ove konjine, redom ćemo u planinu svake godine.
Svekrva se ne sjeća, da je negda i ona snaha bila.
Tašta zetu maslo vari, dokle mu zlo u kuću uvali.
Tko će kome, ako ne svoj svome.
Tko nejma zeta, nejma ni magareta.
Tuđa majka zla svekrva.
Tvrdo ga je mati povijala.
U koliko bjeh nevjesta, ne imah dobre svekrve; u koliko bjeh svekrva, ne imah dobre nevjeste.
Zapanulo Ciganinu carstvo, pa objesio svog oca.
Zapovjeđ djevojci, a djevojka mačci, a mačka repu.

A ni na svit još se rodil ki bi ženi vse ugodil.
Bunar kiti, udavala bi se.
Idemo da vidimo.
Iza zime toplo, iza kiše sunce (biva).
Kisni, ne misli, stiglo me do vrata.
Ljudi kad buče, žene nek muče.
Ne uzdaj se, taste, da te zeti časte.
Obećanje ludom radovanje.
Svekrva se miloj snasi raduje: - Blago mene, evo snahe, evo odmjene! Snaha tiho progovara ispod marame: - Tako vrat ja ne slomila s ove konjine, redom ćemo u planinu svake godine.
Veća moć veću primaga.

Bolje je kukavicu u ruci no sokola u planini (imati).
Čije ovce, toga i planina.
Planina gusta (bez hajduka) nije pusta.
Svekrva se miloj snasi raduje: - Blago mene, evo snahe, evo odmjene! Snaha tiho progovara ispod marame: - Tako vrat ja ne slomila s ove konjine, redom ćemo u planinu svake godine.
Tiha voda brege dere.

Ak’ mi neće Bog pomoći, pekla budem prosil moči.
Ako Bog da, dat će i Gospa.
Ako Bog da.
Ako ti ukažem vrata, naćeš kuću.
Baba babi grebla lan, da joj zaman prođe dan.
Blago mene, evo moga kuma, samljeće mi bez ujma.
Bog pomaže, ali nema kome.
Bog se brine sirotama.
Bog ti pomogao!
Djetetu i ludu podaj, a ne obreci nikad.
Dober sused pol živlenja.
Drži mu se skuta.
Ide od miloga do dragoga.
Mučećega ni Bog ne čuje.
Neka svog i u gori hajduka, jer se može u nevolji naći.
Nije ti ga bez Hrvoja.
Podaj ti Ciganinu torbu, a ne kazuj mu puta.
Pruži mi jednu ruku, ja ću tebi obadvije.
Put ukazati.
Ruka ruku mije.
Svak na stolu, a Mijat na njegovu.
Svaki zna svoju, a Mijat njegovu.
Svekrva se miloj snasi raduje: - Blago mene, evo snahe, evo odmjene! Snaha tiho progovara ispod marame: - Tako vrat ja ne slomila s ove konjine, redom ćemo u planinu svake godine.
Tko će kome, ako ne svoj svome.
Tko ide po noći, neće mu Bog pomoći.
Trla baba lan, da joj prođe dan.
Tuđa majka rane ne zavija, tuđa seka ne češlja perčina.
Za tvoju ženu nabregjat' ne imaš pomoć iskat'.

Jeknu od srca! (dabogda).
Koi rad pleše, lehko mu se igra.
Mornarska žena tada sada vesela.
Nek' nosi bisage, ključ je u mene.
Obećanje ludom radovanje.
Prestupnoga godišta bređijeh žena muževi se raduju.
Spodoben se spodobnomu raduje.
Svekrva se miloj snasi raduje: - Blago mene, evo snahe, evo odmjene! Snaha tiho progovara ispod marame: - Tako vrat ja ne slomila s ove konjine, redom ćemo u planinu svake godine.

Svekrva se miloj snasi raduje: - Blago mene, evo snahe, evo odmjene! Snaha tiho progovara ispod marame: - Tako vrat ja ne slomila s ove konjine, redom ćemo u planinu svake godine.

Spomeni se, snaho, da sam ja tebe luk.
Svaka svekrva mrzi na snahu.
Svekrva se miloj snasi raduje: - Blago mene, evo snahe, evo odmjene! Snaha tiho progovara ispod marame: - Tako vrat ja ne slomila s ove konjine, redom ćemo u planinu svake godine.
Svekrva se ne sjeća, da je negda i ona snaha bila.

- Pas i kučka, reče svekrva. - Golub i golubica, odgovori punica.
Bile se jetrvice preko svekrvice.
Spomeni se, snaho, da sam ja tebe luk.
Svak pita staru svekrvu, kakva joj je neša (neva, nevjesta), ali nitko, kako je neši.
Svaka svekrva mrzi na snahu.
Svekrva ni od gnjile nije dobra, a nevjesta ni od gnjile ni od meda.
Svekrva se miloj snasi raduje: - Blago mene, evo snahe, evo odmjene! Snaha tiho progovara ispod marame: - Tako vrat ja ne slomila s ove konjine, redom ćemo u planinu svake godine.
Svekrva se ne sjeća, da je negda i ona snaha bila.
Tuđa majka zla svekrva.
U koliko bjeh nevjesta, ne imah dobre svekrve; u koliko bjeh svekrva, ne imah dobre nevjeste.
Vid'la voda svekrvinu košulju.

Da padnu kuskuni s neba, Vujašu bi se о vratu objesili.
Ili po šiji, ili po vratu.
Svekrva se miloj snasi raduje: - Blago mene, evo snahe, evo odmjene! Snaha tiho progovara ispod marame: - Tako vrat ja ne slomila s ove konjine, redom ćemo u planinu svake godine.
Škakljiv sam oko vrata.

Svekrva se miloj snasi raduje: - Blago mene, evo snahe, evo odmjene! Snaha tiho progovara ispod marame: - Tako vrat ja ne slomila s ove konjine, redom ćemo u planinu svake godine.