Portal hrvatskih poslovica

Dok je raje i muka, bit će i hajduka.
Đurđev danak hajdučki sastanak, Mitrov danak hajdučki rastanak.
Đurđev danče hajdučki sastanče, vrlo ti me u nezgodi nađe, ja ne imam što treba junaku: torbu, pušku i tvrde opanke.
Hajdučka majka sto put u torbu, a jedan put iz torbe.
Hajdučke kuće nema.
Hajdučkoj majci po oboru trnje raste.
Hajduk je u tuđoj kući pošten.
Hajduk nosi glavu u torbi.
Kupio hajduk gaće za marijaš, a popio škudu halvaluka.
Moja puška ubila hajduka, a moje ga oči ne vidjele.
Možeš se pouzdati u njega kao u hajdučku pušku.
Neka svog i u gori hajduka, jer se može u nevolji naći.
Ni gaj bez vuka, niti Bukovica bez hajduka.
Od sile ide se u hajduke.
Planina gusta (bez hajduka) nije pusta.
Slivnica (u zadar. Kotaru) hajdučka torbica.
U hajduka samovoljna ruka, ne misli se, što će, ni kako će.
Za hajdukom u goru ne idi.

A glavu priklonu ni oštar mač ne siče.
Bežati kako ovce pred vikom.
Boj se psa koji mučke kolje.
Crn je kako vrag.
Crn je kao vrag.
Čest zajam kubura.
Čovjek je čovjeku vuk.
Čuvaj se od uglja potajna.
Da te bog sačuva od zla druga i neznana puta, i od kuće kapavice, i od žene lajavice, i od kuje koja mučem kolje!
Djetlići s jezika ginu.
Došla mu je duša u nos.
Gojit zmiju u njedrima.
Grije zmiju u skutu.
Guja sedmoglava.
Hajduk nosi glavu u torbi.
Iskra mala požar veće krat izvede.
Kade strah, onde sram.
Kako ljuta guja.
Kovač ima klešča, da z rukami v ogenj nejde.
Lupeža kućnog učuvat' se ne možeš.
Muha u paučini ostaje.
Na svako zlo će te slijep vodac dovesti.
Neće grom u koprive.
Nije ovo bez vraga.
Okolo, Bogo, u kuću, đavole!
Ovčje runce, a vučije srce.
Pas koji laje, ne grize.
Pazin i Ljubljana, istrijanska jama.
Plamen je blizu dima.
Planina gusta (bez hajduka) nije pusta.
Pokriveni ugalj gore žeže.
Potajni ugljen nagore ožeže.
Provukao se kroz iglene ušice.
Pune se puške boji jedan, a prazne dvojica.
Tiha voda brege dere.
U toj travi zmija se taji.
Zla zima.
Zla zmijo.
Zmija о njoj visi.

Bolje je kukavicu u ruci no sokola u planini (imati).
Čije ovce, toga i planina.
Kućni je prag najveća planina.
Planina gusta (bez hajduka) nije pusta.
Svekrva se miloj snasi raduje: - Blago mene, evo snahe, evo odmjene! Snaha tiho progovara ispod marame: - Tako vrat ja ne slomila s ove konjine, redom ćemo u planinu svake godine.
Tiha voda brege dere.

E, pusta žurba: da se nisam žurio, ne b' prosuo vino.
Planina gusta (bez hajduka) nije pusta.

Bolje se pošteno skriti, no sramotno prikazati.
Moja puška ubila hajduka, a moje ga oči ne vidjele.
Planina gusta (bez hajduka) nije pusta.
Po tragu se zec nađe.
Pokriveni ugalj gore žeže.
U toj travi zmija se taji.

Dok mačke nema, miševi kolo vode.
Planina gusta (bez hajduka) nije pusta.

Bijelo babi na oku, pa ne vidi.
Bolan zdrava nosa.
Ko je moj, blizu rupe stoj.
Laž je slijepa, ali je lijepa.
Planina gusta (bez hajduka) nije pusta.