Portal hrvatskih poslovica
Poslovica
Tko konja jaše, otvoreno mu je po groba; a tko ga trči, vas grob.
Broj poslovice u izvoru: 796
Klasifikacija M. Kuusi:
G8c - smrt je neizbježna, neopoziva
Ključne riječi (sinonimi)
Ako vrag nije razbio kolijevku, razbiće grob.
Bolje grob, nego rob.
Dok ja gledam moj rep, a ti svoga sina grob, nema pravoga prijateljstva među nama.
Grob neopojan.
Muž ženu korotuje od doma do groba, pa od groba do doma.
Ne vjeruj ljetini, dok je ne metneš u ambar, ni ženi, dok je ne metneš u greb.
Neko poljem - neko morem, neko vodom - neko gorom, neko u grob - neko u dom.
Tko konja jaše, otvoreno mu je po groba; a tko ga trči, vas grob.
Bolje grob, nego rob.
Dok ja gledam moj rep, a ti svoga sina grob, nema pravoga prijateljstva među nama.
Grob neopojan.
Muž ženu korotuje od doma do groba, pa od groba do doma.
Ne vjeruj ljetini, dok je ne metneš u ambar, ni ženi, dok je ne metneš u greb.
Neko poljem - neko morem, neko vodom - neko gorom, neko u grob - neko u dom.
Tko konja jaše, otvoreno mu je po groba; a tko ga trči, vas grob.
Berzomu konju neje treba ostruge.
Čovjek se u muci, a konj u blatu poznaje.
Da grdne crkve! A bijesnih svetaca! Grdna mjesta za jagnjivo! Ustavite konje da se pusta Boga namolimo!
I muha konja pekne.
Konja mrtva potkovat’.
Konja za žveglju dati.
Konjske kovati po ledu potkovi.
Mator se konj ne uči igrati.
Nad sunce svitlosti, nad majku milosti, nad oca prijatelja, nad brata druga, nad konja putnika, nad psa čuvara, nad ženu bremena.
Pazi konja kao prijatelja, a jaši ga kao dušmanina.
Svaki Ciganin svog konja hvali.
Svekrva se miloj snasi raduje: - Blago mene, evo snahe, evo odmjene! Snaha tiho progovara ispod marame: - Tako vrat ja ne slomila s ove konjine, redom ćemo u planinu svake godine.
Što star dvori, sve konja mori.
Tko konja jaše, otvoreno mu je po groba; a tko ga trči, vas grob.
Tko konja jaše, srce mu trpi.
Ženu, pušku i konja može čoek pokazati, ali u naruč ne davati.
Čovjek se u muci, a konj u blatu poznaje.
Da grdne crkve! A bijesnih svetaca! Grdna mjesta za jagnjivo! Ustavite konje da se pusta Boga namolimo!
I muha konja pekne.
Konja mrtva potkovat’.
Konja za žveglju dati.
Konjske kovati po ledu potkovi.
Mator se konj ne uči igrati.
Nad sunce svitlosti, nad majku milosti, nad oca prijatelja, nad brata druga, nad konja putnika, nad psa čuvara, nad ženu bremena.
Pazi konja kao prijatelja, a jaši ga kao dušmanina.
Svaki Ciganin svog konja hvali.
Svekrva se miloj snasi raduje: - Blago mene, evo snahe, evo odmjene! Snaha tiho progovara ispod marame: - Tako vrat ja ne slomila s ove konjine, redom ćemo u planinu svake godine.
Što star dvori, sve konja mori.
Tko konja jaše, otvoreno mu je po groba; a tko ga trči, vas grob.
Tko konja jaše, srce mu trpi.
Ženu, pušku i konja može čoek pokazati, ali u naruč ne davati.
