Portal hrvatskih poslovica

Al' si poranio.
Batina je iz raja izašla.
Čuvaj se da ti ne dođe zlo jutro!
Dan po dan, doći će i Đurđev dan.
Doć' na plitku vodu.
Doći na tanke vode.
Doći na tanke vode.
Dođe mi od muke puknuti.
Došao gost na golu kost.
Došao mu luč do nokata.
Došao na opuhane dolove.
Došla mu je duša u nos.
Došlo do gusta (do nevolje).
Ide od miloga do dragoga.
Limun ćemo mu (joj) poslati, ne bi li došo (došla).
Neka kadgod i ženski dan dođe!
Nevolja nikad ne dolazi sama.
Pazi da ti zlo jutro ne dođe.
Plašljivi kući dolaze.
Poslije kiše dolazi sunce.

Blažene duše čoek (dobar, pošten).
Bog da mu dušu prosti!
Bog mu duši pokoj da!
Bolje rukom negli dušom platit’.
Brez duše doletio.
Daleko od očiju, daleko od srca.
Dobra duša.
Došla mu je duša u nos.
I pijavica ljubi krv čovječju, ali mu dušu vadi.
Imaš li dušu?
Kamatnik dušu gubi.
Ki laže, dušu ubija.
Ko ima obraza, ima i dušu.
Mlad, zdrav, Boga se ne boji, a za dušu ne mari.
Prodao je dušu vragu.
Prodao je vragu dušu.
U zdravom tijelu zdrav duh.
U žene ima devet duša.

Dogorio je luč do nokata.
Došao na opuhane dolove.
Došla mu je duša u nos.
I pijavica ljubi krv čovječju, ali mu dušu vadi.
Izjela konja trava.
Kako pijavice krv popit.
Što star dvori, sve konja mori.

Došla mu je duša u nos.

Ako gaće ne skvasi, ribe ne uhiti.
Ako iščeš pruda, ne beži tomu truda.
Ako ne umijem napiti, a ja umijem popiti.
Bez muke nema nauke.
Brod je tvrda postija.
Čudo pasa ujedoše vuka.
Dala baba paru da se uhvati u kolo, a poslije dvije da je puste.
Došla mu je duša u nos.
Gaće ne skvasi, ribe ne uhiti.
Glavom za hranom.
Gnjavi mačiće.
Konja mrtva potkovat’.
Mučno je, što je lijepo.
Nema kruha bez motike.
Prođe ga znoj krvavi.
Tko nema u glavi, ima u nogama.

Bolan zdrava nosa.
Došla mu je duša u nos.
Imat' u nosu.

A glavu priklonu ni oštar mač ne siče.
Bežati kako ovce pred vikom.
Boj se psa koji mučke kolje.
Crn je kako vrag.
Crn je kao vrag.
Čest zajam kubura.
Čovjek je čovjeku vuk.
Čuvaj se od uglja potajna.
Da te bog sačuva od zla druga i neznana puta, i od kuće kapavice, i od žene lajavice, i od kuje koja mučem kolje!
Djetlići s jezika ginu.
Došla mu je duša u nos.
Gojit zmiju u njedrima.
Grije zmiju u skutu.
Guja sedmoglava.
Hajduk nosi glavu u torbi.
Iskra mala požar veće krat izvede.
Kade strah, onde sram.
Kako ljuta guja.
Kovač ima klešča, da z rukami v ogenj nejde.
Lupeža kućnog učuvat' se ne možeš.
Muha u paučini ostaje.
Na svako zlo će te slijep vodac dovesti.
Neće grom u koprive.
Nije ovo bez vraga.
Okolo, Bogo, u kuću, đavole!
Ovčje runce, a vučije srce.
Pas koji laje, ne grize.
Pazin i Ljubljana, istrijanska jama.
Plamen je blizu dima.
Planina gusta (bez hajduka) nije pusta.
Pokriveni ugalj gore žeže.
Potajni ugljen nagore ožeže.
Provukao se kroz iglene ušice.
Pune se puške boji jedan, a prazne dvojica.
Tiha voda brege dere.
U toj travi zmija se taji.
Zla zima.
Zla zmijo.
Zmija о njoj visi.

Ako je preša, nije sudni dan.
Ako je preša, nije sudnji dan.
Ako je preša, nije sudnji dan.
Činiti od muhe vola.
Došla mu je duša u nos.
Otišlo mu je srce u petu.
Što bi onda majka kukavica.

Došla mu je duša u nos.
Imat' u nosu.
Tko s djecom lijega, sasran ustaje.
Željan umira a umrijet ne more.