Portal hrvatskih poslovica

Ako je med i sladak, ma ne valja prst ugrizati.
Ako što ne bi kušalo, ne bi ugrizalo.
Griža te izjela.
Ne grizeš ti meni uši, veće onaj što se vije iznad mene.
Pas koji laje, ne grize.

Pas koji laje, ne grize.
Prazna hvala neće u torbu.

A lijepe glave! Nu ne ima moždana.
A lijepe glave! Nu ne ima moždana.
Ako brada čini ljude, najvredneši kozel bude.
Ako sam crn, nijesam Ciganin.
Blijed kao krpa.
Brada kaže jarca, ne pako mudroznanca.
Ciganski crn obraz, al' puna torba.
Crne oči hvaljene su.
Časna haljina sramote ne pokriva.
Časna haljina sramote ne pokriva.
Časna haljina sramote ne pokriva.
Čemu je babi zrcalo?
Đevojku lice udaje.
Eno mu slika i prilika.
Gad ovoga svijeta!
I crna kokoš bijelo jaje nosi.
Kuća na glasu a mačka gladna.
Malo jede, al' se lijepo nosi.
Ne sve kaj se sveti zlato.
Nije zlato sve što sja.
Odijelo ne čini čovjeka.
Pas koji laje, ne grize.
Prođi se ofrkuše i namiguše.
Suknju nosi, a sirutku prosi: ciganski posao.
U Ciganke je crn obraz, al' je puna torba.
Vidi se kozi na rozima kakva je, a na muževljevoj košulji, kakva mu je žena.

Cucek ne zna nego lajati.
Kano psine laju.
Pas koji laje, ne grize.
Po pustoj crkvi i psi laju.

Blago onom koji ima prijatelja, ali teško onom koji ih treba.
Čovjek je čovjeku vuk.
Pas koji laje, ne grize.
Tko laže, taj i krade.

A glavu priklonu ni oštar mač ne siče.
Bežati kako ovce pred vikom.
Boj se psa koji mučke kolje.
Crn je kako vrag.
Crn je kao vrag.
Čest zajam kubura.
Čovjek je čovjeku vuk.
Čuvaj se od uglja potajna.
Da te bog sačuva od zla druga i neznana puta, i od kuće kapavice, i od žene lajavice, i od kuje koja mučem kolje!
Djetlići s jezika ginu.
Došla mu je duša u nos.
Gojit zmiju u njedrima.
Grije zmiju u skutu.
Guja sedmoglava.
Hajduk nosi glavu u torbi.
Iskra mala požar veće krat izvede.
Kade strah, onde sram.
Kako ljuta guja.
Kovač ima klešča, da z rukami v ogenj nejde.
Lupeža kućnog učuvat' se ne možeš.
Muha u paučini ostaje.
Na svako zlo će te slijep vodac dovesti.
Neće grom u koprive.
Nije ovo bez vraga.
Okolo, Bogo, u kuću, đavole!
Ovčje runce, a vučije srce.
Pas koji laje, ne grize.
Pazin i Ljubljana, istrijanska jama.
Plamen je blizu dima.
Planina gusta (bez hajduka) nije pusta.
Pokriveni ugalj gore žeže.
Potajni ugljen nagore ožeže.
Provukao se kroz iglene ušice.
Pune se puške boji jedan, a prazne dvojica.
Tiha voda brege dere.
U toj travi zmija se taji.
Zla zima.
Zla zmijo.
Zmija о njoj visi.

- Pas i kučka, reče svekrva. - Golub i golubica, odgovori punica.
Boj se psa koji mučke kolje.
Čovjek je čovjeku vuk.
Čudo pasa ujedoše vuka.
Čuvaj se pseta koje mučke kolje.
Doćerao do pasa.
Er prave: počten glas bolje je dobiti, negoli zlatan pas s prijekorom nositi.
I prosvirit’ i za pas zadjestit.
Ja psu, a pas repu, a rep dlaci: idi, dlaka, ti si laka
Kako ovaca ne držim, pasa ne čuvam.
Ljutit kao pas u žeželju.
Nad sunce svitlosti, nad majku milosti, nad oca prijatelja, nad brata druga, nad konja putnika, nad psa čuvara, nad ženu bremena.
Ne vjeruj, kume, pasjim ustima.
Ne za psa kupei.
Pas koji laje, ne grize.
Pas pasu brat.
Po psu i po mački poznaje se stopanjica.
Po pustoj crkvi i psi laju.
Psa kost veže.
Psi zimi kuću grade, a ljeti u koprivama hladuju.
Zimno štene i ljetna mlada ne valja.
Znadu psi za mir!
Žedan kako pas.
Ženi, djeci i psu tuđu dobro čini, a zaludu.
Ženu, djecu i psa treba biti i hraniti.

Crn je kako vrag.
Crn je kao vrag.
Guja sedmoglava.
Ja ja, ja on (življeti ili umrijeti).
Kako ljuta guja.
Kano psine laju.
Pas koji laje, ne grize.
Pri najvećoj grmljavini najmanje kiše.

Ah, pomozi, vekivečni Bože.
Ako je zrnce i malo, ali je papreno.
Ćelav se diči kapom, a ludi snagom.
Doletiti kako zmaj.
Jače je selo od svatova.
Ki je jači, ta kobači.
Lavica jedno okoti, ali lava.
Ljut ко zmaj.
Pamet caruje, a snaga đubar kida.
Pamet caruje.
Pas koji laje, ne grize.
Snaga je mama serčeno ljubečeh.
Tiha voda brege dere.

Čudo pasa ujedoše vuka.
Dobra žena srcem ljubi, a zla jezikom ujeda.
Pas koji laje, ne grize.