Portal hrvatskih poslovica

Boj se psa koji mučke kolje.

Bit će kiše, igraju se magarci.
Bit će.
Boj se psa koji mučke kolje.
Bolše sreče neg pameti.
Dva loša ubiše Miloša.
I crna kokoš bijelo jaje nosi.
Ljut ко zmaj.

A glavu priklonu ni oštar mač ne siče.
Bežati kako ovce pred vikom.
Boj se psa koji mučke kolje.
Crn je kako vrag.
Crn je kao vrag.
Čovjek je čovjeku vuk.
Da te bog sačuva od zla druga i neznana puta, i od kuće kapavice, i od žene lajavice, i od kuje koja mučem kolje!
Došla mu je duša u nos.
Gojit zmiju u njedrima.
Grije zmiju u skutu.
Hajduk nosi glavu u torbi.
Iskra mala požar veće krat izvede.
Kade strah, onde sram.
Kovač ima klešča, da z rukami v ogenj nejde.
Neće grom u koprive.
Nije ovo bez vraga.
Okolo, Bogo, u kuću, đavole!
Ovčje runce, a vučije srce.
Pas koji laje, ne grize.
Plamen je blizu dima.
Planina gusta (bez hajduka) nije pusta.
Provukao se kroz iglene ušice.
Pune se puške boji jedan, a prazne dvojica.
Tiha voda brege dere.
U toj travi zmija se taji.
Zla zima.
Zla zmijo.
Zmija о njoj visi.

- Pas i kučka, reče svekrva. - Golub i golubica, odgovori punica.
Boj se psa koji mučke kolje.
Čovjek je čovjeku vuk.
Čudo pasa ujedoše vuka.
Doćerao do pasa.
Er prave: počten glas bolje je dobiti, negoli zlatan pas s prijekorom nositi.
I prosvirit’ i za pas zadjestit.
Kako ovaca ne držim, pasa ne čuvam.
Ljutit kao pas u žeželju.
Nad sunce svitlosti, nad majku milosti, nad oca prijatelja, nad brata druga, nad konja putnika, nad psa čuvara, nad ženu bremena.
Ne vjeruj, kume, pasjim ustima.
Pas koji laje, ne grize.
Pas pasu brat.
Po psu i po mački poznaje se stopanjica.
Po pustoj crkvi i psi laju.
Psa kost veže.
Psi zimi kuću grade, a ljeti u koprivama hladuju.
Zimno štene i ljetna mlada ne valja.
Znadu psi za mir!
Žedan kako pas.
Ženi, djeci i psu tuđu dobro čini, a zaludu.
Ženu, djecu i psa treba biti i hraniti.

Boj se psa koji mučke kolje.
Gojit zmiju u njedrima.
Gospoduje, a gladuje.
Moja puška ubila hajduka, a moje ga oči ne vidjele.
Ovčje runce, a vučije srce.